Rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena. U našoj zemlji, svaka 12. žena oboli od raka dojke a broj obolelih je u neprekidnom porastu. Od raka dojke mogu oboleti i muškarci, ali kod njih je ovo oboljenje neuporedivo redje.
Šta je to rak dojke?
Rak dojke je izraslina u dojci koja nastaje ubrzanim i nekontrolisanim umnožavanjem njenih ćelija.
Maligni tumori, odnosno rak, predstavljaju izrasline koje se šire u okolna tkiva i organe. Putem krvi ili limfe mogu se proširiti i na udaljene delove tela i u njima stvoriti nove izrasline – metastaze.
Benigni tumori su izrasline koje ne urastaju u okolna tkiva i ne šire se u udaljene delove tela. Ne ugrožavaju život i, kada se otklone, više se ne pojavljuju.
Ko je u opasnosti da oboli od raka dojke?
Svaka žena može oboleti, pri čemu rizik raste sa godinama starosti. Iako se rak dojke može javiti i ranije, rizik počinje značajno da raste posle 40. godine starosti. Neki faktori mogu povećati rizik za rak dojke. Medjutim, većina žena koja oboli nema nijedan od poznatih faktora rizika.
Koji su to faktori koji povećavaju rizik za rak dojke?
Rizik za nastanak raka dojke postoji kod svake žene a neki faktori mogu povećati taj rizik iznad prosečnog.
• Rak dojke ili druga maligna oboljenja kod srodnika (rak jajnika, rak debelog creva i dr.). Rizik je utoliko veći ukoliko se radi o bliskim srodnicima (majka, sestra)ili ukoliko je kod njih bolest nastupila u mladjoj životnoj dobi. Nasledni faktori odgovorni su za 5 do 10% slučajeva raka dojke.
• Prethodni rak dojke – žena koja je bolovala od raka dojke ime veći rizik za ponovno javljanje bolesti u drugoj ili istoj dojci (ako nije odstranjena).
• Hormonski faktori kao što su upotreba hormonskih preparata, prvi porodjaj posle 30. godine, neradjanje ili nedojenje povezuju se sa umerenim povećanjem rizika za rak dojke.
Šta možete da učinite?
Redovni pregledi su najbolji način za očuvanje zdravlja. Redovni pregledi omogućavaju da se bolest otkrije u početnoj fazi kada je lečenje jednostavnije i veoma uspešno. Rano otkriven i lečen zloćudni tumor dojke pruža viđe mogućnosti za lečenje uz izvanredne đanse za potpuno izlečenje.
Koji pregledi se preporučuju?
Od 30. godine starosti: redovni samopregled dojki Od 40. godine starosti: klinički pregled dojki na godinu dana (pregled dojki od strane lekara) Izmedju 40. i 50. godine starosti započeti sa mamografskim pregledima dojki i sprovoditi ih na 2 godine sve do 70. godine starosti.
Zbog čega je mamografija najznačajnija?
Mamografija je jedina metoda koja može otkriti promene u dojci koje se još uvek ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda.
Šta je to mamografija?
Mamografija je rentgensko snimanje dojki posebnim, samo za to namenjenim aparatima. Savremena oprema koristi izuzetno male doze zračenja koje ne mogu naškoditi. Mamografski pregled traje oko desetak minuta.
Šta je to skrining?
Skrining predstavlja program organizovan od strane zdravstvene službe ili neke organizacije u kojem se sve osobe odredjenih godina starosti pozivaju na redovne mamografske preglede. Nekada smo u našoj zemlji imali sličan program za otkrivanje tuberkuloze putem fluorografisanja stanovništva. U razvijenim zemljama se već nekoliko decenija organizuju nacionalni skrining programi za rak dojke. U našoj zemlji ovakvih programa još uvek nema pa je zato neophodno da se sami odlučite za neophodne preglede.
Ako primetite bilo kakve promene na dojkama...
...kao što su čvorić, novonastala promena veličine ili oblika dojke, promene na koži dojke, uvlačenje bradavice ili pojava sekrecije iz bradavice, obratite se lekaru. U najvećem broju slučajeva se ne radi o zloćudnom tumoru već o drugim oboljenjima dojke kao što su displazija, upala, ciste, benigni tumori i dr.. Medjutim, pravu dijagnozu treba da postavi lekar onkolog.
Samopregled dojke - preuzmite brošuru u pdf formatu
Rak dojke je izraslina u dojci koja nastaje ubrzanim i nekontrolisanim umnožavanjem njenih ćelija.
Maligni tumori, odnosno rak, predstavljaju izrasline koje se šire u okolna tkiva i organe. Putem krvi ili limfe mogu se proširiti i na udaljene delove tela i u njima stvoriti nove izrasline – metastaze.
Benigni tumori su izrasline koje ne urastaju u okolna tkiva i ne šire se u udaljene delove tela. Ne ugrožavaju život i, kada se otklone, više se ne pojavljuju.
Ko je u opasnosti da oboli od raka dojke?
Svaka žena može oboleti, pri čemu rizik raste sa godinama starosti. Iako se rak dojke može javiti i ranije, rizik počinje značajno da raste posle 40. godine starosti. Neki faktori mogu povećati rizik za rak dojke. Medjutim, većina žena koja oboli nema nijedan od poznatih faktora rizika.
Koji su to faktori koji povećavaju rizik za rak dojke?
Rizik za nastanak raka dojke postoji kod svake žene a neki faktori mogu povećati taj rizik iznad prosečnog.
• Rak dojke ili druga maligna oboljenja kod srodnika (rak jajnika, rak debelog creva i dr.). Rizik je utoliko veći ukoliko se radi o bliskim srodnicima (majka, sestra)ili ukoliko je kod njih bolest nastupila u mladjoj životnoj dobi. Nasledni faktori odgovorni su za 5 do 10% slučajeva raka dojke.
• Prethodni rak dojke – žena koja je bolovala od raka dojke ime veći rizik za ponovno javljanje bolesti u drugoj ili istoj dojci (ako nije odstranjena).
• Hormonski faktori kao što su upotreba hormonskih preparata, prvi porodjaj posle 30. godine, neradjanje ili nedojenje povezuju se sa umerenim povećanjem rizika za rak dojke.
Šta možete da učinite?
Redovni pregledi su najbolji način za očuvanje zdravlja. Redovni pregledi omogućavaju da se bolest otkrije u početnoj fazi kada je lečenje jednostavnije i veoma uspešno. Rano otkriven i lečen zloćudni tumor dojke pruža viđe mogućnosti za lečenje uz izvanredne đanse za potpuno izlečenje.
Koji pregledi se preporučuju?
Od 30. godine starosti: redovni samopregled dojki Od 40. godine starosti: klinički pregled dojki na godinu dana (pregled dojki od strane lekara) Izmedju 40. i 50. godine starosti započeti sa mamografskim pregledima dojki i sprovoditi ih na 2 godine sve do 70. godine starosti.
Zbog čega je mamografija najznačajnija?
Mamografija je jedina metoda koja može otkriti promene u dojci koje se još uvek ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda.
Šta je to mamografija?
Mamografija je rentgensko snimanje dojki posebnim, samo za to namenjenim aparatima. Savremena oprema koristi izuzetno male doze zračenja koje ne mogu naškoditi. Mamografski pregled traje oko desetak minuta.
Šta je to skrining?
Skrining predstavlja program organizovan od strane zdravstvene službe ili neke organizacije u kojem se sve osobe odredjenih godina starosti pozivaju na redovne mamografske preglede. Nekada smo u našoj zemlji imali sličan program za otkrivanje tuberkuloze putem fluorografisanja stanovništva. U razvijenim zemljama se već nekoliko decenija organizuju nacionalni skrining programi za rak dojke. U našoj zemlji ovakvih programa još uvek nema pa je zato neophodno da se sami odlučite za neophodne preglede.
Ako primetite bilo kakve promene na dojkama...
...kao što su čvorić, novonastala promena veličine ili oblika dojke, promene na koži dojke, uvlačenje bradavice ili pojava sekrecije iz bradavice, obratite se lekaru. U najvećem broju slučajeva se ne radi o zloćudnom tumoru već o drugim oboljenjima dojke kao što su displazija, upala, ciste, benigni tumori i dr.. Medjutim, pravu dijagnozu treba da postavi lekar onkolog.
Samopregled dojke - preuzmite brošuru u pdf formatu